Call of Duty 4: Modern Warfare

Call of Duty je sinonim ratne melodrame. Prethodnih pet godina pečatira svojom dominacijom, kojom je „pokorio, prolivao krv i proširio Carstvo vladavine“ nad danas beživotno izmuženim WW 2 žanrom. Krvavi nemački šlemovi slike su većine komercijalnih žanrova, vremenom klasirane tako neukusno da postaju dostupne svim uzrastima – E za Everyone. No, konačno, Rat se menja… ali vojnici ne. Infinity Ward konačno to shvata, time što odguruje vreme nacističkog imperijalizma novim modernim ruhom globalnog terorizma. Rizičan i hrabar potez (promene su uglavnom takve) renomiranog tima da „Zov Dužnosti“ prenese u blisku nam sadašnjost (podnaslov igre dovoljno govori). Da li su uspeli u tome… pa, zar postoje takvi skeptici!?

Всякая война враньё

„Svaki rat je laž“, reči su koje simbolično oslikavaju ideju rata, pored njegove konfliktno nasilne definicije. Iako fiktivne prirode, multinacionalni sukob single player kampanje novog Irational Ward naslova u svakom smislu dokazuje pomenutu tezu, ali tako sabijen i upakovan u šest sati neprestanog hype emotivnog naboja da gotovo opravdava neminovnost rata – Call of Duty u svojoj osnovi. Koliko god se to čini neprimerenim, treba istaći da su prethodne igre serijala „tu ideju o ratu“ gurale mnogo više u prvi plan, samo što smo tada (delimično i sada) bili nesvesno zatrovani teorijom „every dead German is a good German“, te time prihvatali ono što nam je servirano. Ali, treba li (pored hrpe igračkih naslova sličnog tipa) uopšte ovo novom vladaru FPS modernog ratovanja (da, već konstatujem da jeste) uzimati za zlo? Pa, ipak ne, jer takve stvari diktira tržište i Irational Ward maestralno radi svoj posao. No, dosta subjektivne filozofije, držimo se fabule.

Imran Zakhaev, vođa ruskih nacionalista, okupira skladište nuklearnog oružja vođen iluzijom o povratku rodne zemlje u vreme Sovjetskog Saveza. Zakhaev ima podršku nekolicine pobunjenih divizija ruske armije koje dele njegovo mišljenje. Ipak, svestan da njegov patriotski fundamentalizam neće promaći burnom oku „Velikog Brata“, sponzoriše grupu terorista na Bliskom Istoku pod vođstvom njegovog saveznika Kahled Al-Asada, da bi skrenuo pažnju s planova u Rusiji. Zakhaev, Al-Asad i njihovi zamenici u komandi (u užim krugovima poznatiji pod imenom Četiri Jahača) postaju najtraženija lica američkih i britanskih operativaca, time i potencijalna pretnja čitavom svetu.

Jedino u igrama…

Igrač preuzima ulogu britanskog SAS (Special Air Service) „guštera“ tokom misija u Rusiji i američkog 1st Force operativca na Srednjem Istoku. Pored navedenih (ne)karakternih stubova igre imate priliku da vodite neke od bezimenih vojnika tokom naizmeničnih razaračkih misija, poput nemilosrdnog tamanjenja terorističkih „Zaki“ snaga američkim visokokalibarnim AC-130 vazdušnim razaračem ili smrtonosnog nadletanja Cobra helikopterima. Misije su međusobno nadovezuju (za razliku od prethodnih igara serijala), što samo napumpava adrenalinski naboj koji će dirati granicu kritičnog, bilo da se probijate haotičnim i usko preglednim ulicama Srednjeg Istoka ili puzite na otvorenim poljima ruskog Pripjata s nadom da budete neprimećeni. Tim je zaista nadmašio sebe, pumpajući većinu misija eksplozivnim momentima. Zašto završiti nivo bežanjem od kiše neprijateljskih metaka kada još možete srušiti i helikopter – na sebe!? Zašto ne pozvati pomoć iz vazduha kada ste ljudstvom i oružano nadjačani!? Zašto onesposobiti tenk bazukom kada imate Javelin (ručni bacač projektila)!? Sve u svemu, čeka vas okvirno šest sati vojnog delikatesa, prepoznatljivog COD stila, puštajući vam “onu jezu” niz kičmu na način koji jedino igre mogu prirediti.

Drvo nije železo

COD: Modern Warfare okvirno ne redefiniše gameplay ili žanr, ali svoju omanju revoluciju (pored sveobuhvatne ozbiljnosti projekta) ispoljava u skladnom i umesnom doziranju najsitnijih detalja, čineći ih delom paketa koji po prvom otvaranju gotovo savršeno pristaje. Osećaj „prisutnosti“ prilikom kretanja veoma je autentičan, od povratnog trzaja velikog broja vatrenih oružja modernog doba, do rasprskavanja i fizičkih udara detonacija ekplozivnih objekata. Sva oružja verodostojno su modelovana, zasebnih karakteristika (preciznost, ubojitost, vremenski period i način punjenja) i obuhvataju širok spektar arsenala sve tri zaraćene strane u kampanji. Sam endžin proračunava probojnu snagu zrna, što uslovljava prolazak metaka kroz mekše površine, čineći materijale poput drveta i tankih zidova nesigurnim zaklonom. Ovo je sjajan gameplay detalj, jer po prvi put u igrama ovog tipa zaista funkcioniše i predstavlja koristan strateški faktor u žaru akcije, koji ćete (sigurni smo) sa zadovoljstvom koristiti.

„Paketi za zdravlje“ standardno nisu prisutni, pa hiperotkucaje srca (koji su znak da ste pogođeni) smiruje privremeno korišćenje zaklona, koji će od prvog vatrenog okršaja biti krucijalan da preživite. Izležavanje na otvorenom ne dozvoljava ni solidna inteligencija neprijatelja, jer se ne suzdržava da vas napuni olovom, obasipajući okolinu granatama (koje se konačno mogu pokupiti i vratiti natrag), ručnim bacačima i standardnim kalibrima usijanih cevi. Pored svega, postoji i više nivoa težine, što će zadovoljiti i najveće fanatike. U pojedinim misijama na ruskoj teritoriji imaćete bliske susrete i sa vojno treniranim psima, koji će vam (ukoliko ne odreagujete na vreme) odgristi grkljan – originalno, nema šta.

Timski igra

Multiplayer je naravno prisutan i uključuje sistem klasa, koji podrazumeva pet predefinisanih jedinica (Assault, Special Ops, Light Machine Gunner, Demolitions i Sniper) sa standardnim oružjem i dodeljenim perkovima (specijalne osobine), ali na izbor je dato stvaranje pet jedinstvenih klasa po volji, gde se mogu birati perkovi, unapređena i arsenal oružja. No, sve navedene opcije vremenom se gradijalno otključavaju kako igrač napreduje kroz online zajednicu, skupljajući „iskustvene poene“ kojima otključava više rankove, modove igranja i prateću opremu.

Postoji okvirno dvanaest modova igranja, gde su standardni Free-for-All, Team Deathmach, Team Objective, Search and Destroy, Domination, a ostali su modifikacija ili kombinacija istih. Kada na već pomenuto dodamo ograničenje od 32 igrača na mapi, multiplayer je natprosečna komponenta, koju jedino čeka rast popularnosti, pogotovo kada se pojave prvi modovi COD zajednice.

Lepota 60 slika u sekundi

Igru pokreće namenski rađen endžin, napisan od nule, koji pored dinamičkih senki, HDR osvetljenja, tekstura visoke rezolucije, dubinske oštrine, svoje pravo lice pokazuje kada isti terate na 60fps, gde sve što se kreće oko vas dobija novu dimenziju života. Tada odličan motion capture dolazi do izražaja, često praćen kišom raspršujućih particle efekata, čiji su uzrok eksplozije automobila, projektila, a u pojedinim delovima i infrastrukture. Animacije smrti su kombinacija skript i ragdoll fizike, što je jedan od primera implementacije fizičkog endžina, koji nije korišćen u prethodnim igrama serijala. Dinamičke senke su u samom vrhu vizuelnog rezimea, čija primena naročito dolazi do izražaja na izbledelim poljima izumrlog Prapyata, koji svojim strukturnim kvalitetom sadržaja i prezentacije savršeno odražava kreatorsko umeće i potencijal koji stoji iza Infinity Wards razvojnog tima.

Zvukovi oružja i ambijenta, glasovi vaših nadležnih i saboraca kristalno su jasni, pristaju momentu i trenutno su stubovi visoke produkcije u igrama. Ono što se odmah na prvo slušanje primeti (u odnosu na prethodne COD igre) je skladno izmenjena muzička podloga, prilagođena modernim zvukovima brzih i izraženih bas ritmova, kao i suptilnih elektronskih instrumenata, koji su razumljiv pomak ka modernizaciji serijala. Naslovnu temu komponovao je fenomenalni Harry Gregson Williams (Metal Gear Solid serijal, filmovi Spy Game, Man on Fire, Kingdom of Heaven, itd), a ostatak numera britanski kompozitor Stephen Barton, koji piše prateću muziku za većinu Gregsonovih filmova. Još jedan kreativan spoj koji apsolutno briljira.

Dužnost kratko zove

Teško je pronaći ozbiljnije propuste koji bi primetno ugrozili konačnu ocenu igre, ali i dalje stoji da je single player kampanja prekratka, pa je to i najveća zamerka. Iako je šest sati igrački optimum završetka, treba uzeti u obzir količinu i šarenilost sadržaja, tako nabreklog emotivnim nabojem akcije da odmora nećete imati. Biranjem izazovnijih težina igranja produžićete trajanje glavne kampanje za par sati, a oni koji favorizuju multiplayer komponentu ubrzo će (zbog njene „prepunjenosti“) zaboraviti na sve izvan iste. Već sada je jasno da će COD: MW duboko zagristi na online sceni, a čim Activision reši problem s lagom i preopterećenim serverima uspeh je neminovan.

Infinity Ward je prethodnih pet godina pekao svoj zanat, diplomirao i oformio ugled igrom Medal of Honor: Allied Assullt, ubrzo magistrirao Call of Duty radom, a sada doktorirao Call of Duty: Modern Warfare naslovom. Ukoliko vam i dalje nedostaje mehanizam pražnjenja, sa pozamašnom dozom ratnog haosa gledanog kroz okvir nišana, ova igra je preporuka na kvadrat.

Naziv Igre:
Call of Duty: Modern Warfare
Žanr igre:
FPS
Razvojni Tim:
Infinity Ward
Izdavač:
Activision
Datum Izlaska: 1
10. oktobar 2007.
Veličina:
1 DL-DVD
Ostali screenshotovi
Call Of Duty 4 Modern Warfare

Minimalna konfiguracija:
CPU: Intel Pentium 4 2.4 GHz ekvivalentan AMD Athlon 64 2800+ ili 1.8Ghz Dual Core
RAM: 512MB RAM (768MB za Vistu)
GPU: NVIDIA Geforce 6600 ili ATI Radeon 9800 Pro

Preporučena konfiguracija:
CPU: Intel 2.4 GHz Dual Core ili ekvivalent
RAM: 1024MB RAM (2048MB for Vista)
GPU: Nvidia Geforce 7800 ili ATI Radeon X1800 DX9c podrška

-Ocene
Grafika: 93
Zvuk: 95
Igrivost: 90
93/100 Odlično
+ Prezentacija, atmosfera, tehnička strana
- Kratka singleplayer kampanja

preuzeto sa pcigre.com 

Camille

Igrom slučaja naleteo sam na link koji me je povezao sa muzikom ove umetnice iz Francuske.

Camille me je oduševila svojom originalnošću. I muzika i spotovi i tekstovi definitivno odskaču od komercijalnih klišea namenjenih za široke-tupave-narodne-mase. Evo non stop od kako sam skinuo njene albume na kompu slušam samo nju i iskreno je preporucujem svima koji vole dobru, nesvakidašnju muziku!

http://www.youtube.com/watch?v=al2B23LrBRg 

http://www.youtube.com/watch?v=brxJKBSMv0M

Lepa vest!

Od danas (na godisnjicu postojanja) www.masinac.org underground portal studenata masinskog fakulteta dobio je novo ruho. Imao sam tu cast da uradim dizajn i uspeo da opravdam poverenje webmastera vlade sa kojim mi je bilo zadovoljstvo da saradjujem. Inace sajt je jos nedovrsen u koncepcijskom smislu, ali se nadam da cemo posao privesti kraju u skorije vreme.

Takodje svako kome treba najjeftinija priprema za štampu ili usluge web dizajna može mi se javiti na e-mejl :: sale1982@gmail.com ::

Pozdrav svim masincima!

Evo i par komentara>>

 

• cepa : Prija malo promene. Sve pohvale za izgled…
• Drago 337/04 : Svaka cast !
• sandra : dizajn je super, ali boja mi se nesto i ne svidja…
• novica87 : svaka cast za novi dizajn!!!! Osmeh mi je na licu
• ZeleniZub : sajt je extra..
• era : Super dizajn.
• Fiona : svaka vam cast
• AC_Milan_HN : opa…
• banex : E, da… Sretjan rodjendan
• banex : Prijatna promena, onako je bilo malo tmurno…
• maremas : ja zino kad sam video sajt, bravo!
• Dragon Rider : VLADO MAJTORE!
• djj_mclaren : fin je ovaj novi izgled sajta.
• maya : prijatno iznenadjenje ovaj novi sajt!

 

Белешка о Србији

Добар број наших људи, и младих и старих, прилично је збуњен догађајима у Србији у протеклој деценији. То се може објаснити чињеницом да се не зна или заборавља шта је некад било. Обавеза нас старијих је да учимо нашу децу. Али, ако погледамо уназад пола века, јасно је да нисмо успели у томе. Цела генерација наших младих живела је у заблудама а и следећа се, изгледа, надовезује. Као што децу учимо да читају и пишу, морамо их учити и да воле своју земљу и да знају шта се у њој дешава.

Свако од нас има свој поглед на свет и догађаје у њему. Овом белешком не желим да покренем никакву полемику или свађу. Имали смо тога и превише. Ово је моје виђење наших и светских догађаја, изложено у неколико једноставнох потеза.

1. На нашој планети Земљи постоје, уопштено говорећи, четири главне расе и то Бела, Жута, Црна и Црвена. За сада, тако изгледа, превлађује Бела раса. Као и остале расе и Бела је састављена од већег броја разних народа, Словена, Германа, Англо-Саксонаца, итд.

2. Од када је света и века траје непрестано надметање за доминацијом, између раса али и између народа исте расе.

3. У оквиру Беле расе за сада, уопштено говорећи, провлађују Англо-Саксонци, који, како се то често дешава, презиру остале народе исте расе али и народе осталих раса. Посебно презиру Словене.

4. Да би се ствари закомпликовале постоји и политичка подела на Запад и Исток, настала вероватно још и пре поделе римског царства на Западно и Источно. Поред старих источних цивилизација, са Западне тачке гледишта, Истоку припадају и Словени.

5. Рат, у овом или оном облику, између Истока и Запада није никада престао и никада неће све док један народ не загосподари. То је закон природе, од кога ни људи не могу побећи, а историја је то већ потврдила. Већ вековима Западне силе покушавају да подјарме или униште Словене. Да поменемо само неке свежије примере, кримски ратови, наполеонски ратови, удружени напад Запада на Русију после догађаја из 1917, злочини хитлеровске Немачке, такозвани Хладни Рат.

6. Словени су једини народ који може, притиском на дугме, да спржи цео Запад. Англо-Саксонци још не господаре потпуно и зато, рат се наставља.

Где се у свему томе ми налазимо? Пошто се геграфски и политички налазимо на линији поделе између Истока и Запада, као и остале словенске земље, једноставно речено, страдамо. Асимилација, подјармљивање и поробљавање словенских земаља, које се граниче са Западом, траје већ вековима са великим успехом. Већина је већ на Западу. Направљен је раздор и мржња међу словенским земљама, до те мере, да не видим како се то може залечити.
И у Србији, још од Цара Душана, постоји та дилема, приклонити се Западу или остати на Истоку. Као мали народ морамо негде припадати, јер нас ни једни ни други не остављају на миру и никад неће. Асимилација Србије од стране Западе траје већ дуго и то, нажалост са великим успехом. Нарочито је изражена за време и после другог светског рата. Шта се стварно дешавало види се из следећег објашњења у кратким цртама.

1. ПОЛИТИЧКИ ДОГАЂАЈИ

а. Ужасно бомбардовање градова Србије и Црне Горе од стране `савезника` за време другог светског рата. Да наведемо само неке, Београд, Ниш, Никшић…и то више пута. Наводно да се истерају Немци. Љубљана и Загреб нису бомбардовани иако је тамо било више Немаца него у свим градовима Србије.

б. Србија је после другог светског рата била окупирана, на жалост уз помоћ многих Срба. Сви Срби који су видели шта се дешаве, а нису ћутали, били су уклоњени.

в. Србија је распарчана на делове, Македонију, Војводину, Крајину, Босну, Црну Гору, Koсово.

г. 1947 године Југославија а са њом и Србија су потезом пера ушле у НАТО пакт. Сви догађаји из 1948 године се могу тиме објаснити. Русија тада није имала нуклеарно оружје и није се ништа могло учинити. Уследила је демонизација Стаљина од стране Запада, којој се и Југославија придружила. А за то време Запад је пропагандом покушавао да заташка највећи злочин у историји до сада. `Законски изабрана` влада једне земље баца атомске бомбе на становништво у два јапанска града. А уништавање свих индијанских народа у Северној и Јужној Америци и да не помињемо.

2. ЕКОНОМСКО ДОГАЂАЈИ

д. Догађаји из 1948 године су искоришћени да се Србија потпуно опљачка. Читаве фабрике су биле демонтиране и возовима однете преко Дрине, итд.

ђ. Привредно богатство Србије било је искоришћавано у великој мери. Откупи пољопривредних и осталих производа из Србије спроводили су се по веома ниским ценама а онда нам је роба, направљена од наших сировина, продавана по високим ценама и тако настала зарада одлазила преко Дрине.

3. ЈЕЗИК И ОБИЧАЈИ

е. Православни и остали вековни српски обичаји су били забрањени. Подизање споменика и храмова је било забрањено.

ж. Латиница је уведена као службено писмо. Ћирилица је нестала преко ноћи.

з. Потезом пера мењан нам је језик и правопис.

Наши млади данас незнају наше обичаје или се њих стиде. Пишу туђим писмом, латиницом. Латиница није српско писмо. Ћирилица је једино српско писмо и тако треба да остане. Све ово поробљавање и уништавање Србије је Западу одговарало. А онда када су почетком 1990-тих наше руководство, наша војска, наша академија и наш народ одлучили да тако више не може, `Западна цивилизација` нас је дивљачки бомбардовала. Греше они који теже Западу, јер Запад нас презире и неће нас никада примити као себи равним, осим као савремене робове. Да ли треба тежити Истоку ? Не знам. Само могу да приметим да смо словенски народ и да никаквим декретом нећемо постати Англо-Саксонци.

Шта су то савремени робови ?

У старо доба фараони су морали ратовима да освајају друге земље и довлаче робље у Стари Египат кад год су им били потребни за неке веће привредне и друге подухвате. Јер само бесплатан људски рад ствара богатство за онога ко господари.

Робовласништво постоји и данас, само у другом облику па неупућени не могу да га препознају. Остварује се путем `слободног тржишта`, економске и монетарне политике, наравно подржане војном силом. Данас стотине милиона људи широм света ради за Запад, скоро ни за шта. А, када је Западу потребна јефтина или стручна радна снага у њиховим земљама, дестабилизују политичке и економске прилике у другим земљама, стварајући тако политичку али и, што је много важније, економску емиграцију.
Многи ће рећи да сви ти људи треба да су срећни да могу и то мало да добију. Можда. Али, можда би им било боље када би их Запад оставио на миру. Пуста жеља. Да ми господаримо светом, можда би смо радили исто што Запад сада ради. Ко зна ? Србија не треба да тежи да се придружи овом робљу, али можда нема избора. Само знам да би нам било много боље када би нас оставили на миру. Пуста жеља.

Све словенске земље морају да превазиђу раздор и мржњу и да се некако уједине да би избегле судбину индијанских народа. Надам се да то није само пуста жеља.

Шта је одговор на све ово, шта да се ради ? Ја не знам. Надам се да неко у Србији зна. Надам се да ћемо бар Ћирилицу сачувати.

Али, као што песма каже, `Децу им заборавити нећу ..`.

www.cirilica.com

Vraća se Sunshine

Nekadašnje perjanice hip hopa u Srbiji karijeru podižu iz mrtvih split izdanjem na kome se, pored najvećih hitova, nalazi i bonus EP Fight The Devil sa pet potpuno novih pesama.
Po informacijama izdavačke kuće Multimedia Records, album Sunshine Fight The Devil/Best Of u prodavnice ulazi sredinom narednog meseca.
Ujedno, ovo je najava novomilenijumske faze u karijere ovog benda, čiji je frontmen Bane Bojović spreman da u svakom trenutku dokaže da Sunshine neprikosnoveno čuvaju poziciju na domaćoj muzičkoj sceni do koje aktuelne hip hop snage još nisu stigle, navodi se u njihovom saopštenju.
Osim Baneta, nijedan član Sunshinea ne dolazi iz stare postave.
Bend danas čine bubnjar Miško Radivojević (ex Presing i Plejboj), Boki Fatfinger (bivši vozač benda) na basu, bivši gitarista Eyesburna Nini Filipović, te izvesni Mičkiš (gitara/vokal), Vojin (klavijature/vokal) i Cvika (vokal).
Materijal sa EP-ja Fight The Devil zajednički su producirali pomenuti Vojin i Sky Wikluh (Đorđe Miljenović).
U singlu Zavidan koji najavljuje novo izdanje Sunshine gostujući vokal pripada Hani (ex Speed Limit; sada J.U.S.T.).
Spisak pesama: Priđi mi ti, Žaklina traži sponzora, Makro, Kurva 2, Miss J, Sh.G.T.M., Misli mene gone, ‘ombre, ‘91 Preview, Kokane, Zig, Zigi, Iza horizonta, Shaban, Sabrina, Zavidan, Prskalica, Fight The Devil, Niklovan i Again Gettin’ Wicked.

popboks