Uf… Tek kad kreneš da kucaš, vidiš koliko je teško reći nešto o sebi. 
E pa, ispričaću ukratko neke zanimljivosti vezane za mene, za koje možda niste znali. Pa da počnemo…
Moje ime je Aleksandar Henc, kao sto ste već mogli i da primetite iz naslova sajta. Rodio sam se 05. avgusta 1982. godine tačno u podne. Ali pre nego što sam konačno došao na ovaj svet, svi su mislili da cu biti devojčica. Čak je i moj ćale izgubio opkladu sa komšinicom. Za kaznu su ga obukli u žensku odeću i morao je da celo veče glumi playboy zečicu. Tako da sam, hteo – ne hteo, u samom startu pokazao da ću biti opasan igrač.
Odrastao sam u jednom od zelembaća, kako smo zvali 6 zelenih solitera na Vidikovcu. Mogu reći da sam imao prilično lepo detinjstvo, kako se samo poželeti može. Baka i deka su me pre vrtića gajili u selu Radljevu kod Uba. Za Radljevo sam i dan danas nostalgično vezan. Često tamo odlazim i uživam sa društvom sećajući se na bezbrižne dane kada smo krali trešnje, igrali se klikera i fuce.
Predškolsko obdanište sam u početku mrzeo, ali sam se brzo prilagodio i stekao iskrena drugarstva koja sam održao u osnovnoj školi, a neke čak i do današnjih dana. Pohađao sam O.Š. Branko Ćopić i bio odličan đak. Takođe, imam završenu osnovnu muzičku školu, tako da sam prilično muzički potkovan i ako sam bežao sa časova solfeđa. Međutim, nakon 6 godina svirke, retko kad se dohvatim harmonike. Ranije sam dosta love zarađivao od matoraca, svirajući po raznim veseljima i slavama, ali sad samo po nekad odsviram za svoju dušu i uži krug prijatelja.
Polaskom u srednju, preselio sam se u Žarkovo, ali sam još dugo izlazio na Vidikovac i družio se sa društvom iz starog kraja. U elektrotehničkoj školi ’’Nikola Tesla’’ sam malo popustio sa učenjem, ali sam ipak uspeo da diplomiram na smeru elektronike sa jakim vrlo dobrim uspehom. Ortake iz Tesle, naše druženje, bežanje sa časova, žurke, ekskurzije, kao i matursko veče, nikada neću zaboraviti, jer su mi te godine definitivno najlepše godine života.
U međuvremenu sam trenirao godinu dana atletiku u AK Partizan. Naravno, ko me poznaje zna da sam veliki Grobar i da sam u tom periodu najviše bio zaluđen P.F.C.-om. Išao sam na dosta utakmica, kako na domaćem terenu, tako i na gostovanja. Bio sam član Južnog Fronta, moderator na istoimenom sajtu, kao i član ekipe The Company. Pored sajta, bio sam najviše angažovan na izradi propagandnog materijala, majica, šalova, transparenata i navijačkih parola, pa odatle proističu i kasnija interesovanja za grafički dizajn i stono izdavaštvo tj. štampu.
2001. godine, upisao sam Mašinski fakultet, ali sam slabo startovao, i odlučio da uzmem status mirovanja. U međuvremenu sam za godinu i po dana završio Višu tehničku školu na Novom Beogradu i diplomirao na odseku za industrijsko inženjerstvo i menadžment. U to vreme sam radio za jednu privatnu firmu i sticao iskustvo iz struke.
Kada nema učenja, najviše vremena provodim ispred kompa, savladavajući veštine web dizajna, tehničkog crtanja i modelovanja, a po najviše vektorske i rasterske grafike. Posećujem i aktivan sam na mnogim forumima srpskog interneta pod nickom leSa. Od 2006. godine sam počeo da usavršavam nemački jezik i da se rekreativno bavim klasičnim i latino plesovima. Šta ćeš… Očigledno je da u današnje vreme devojke vole kada muškarac zna dobro da đuska!
Pored gore navedenih hobija, volim da odgledam neki film epske fantastike ili triler, pročitam neku dobru beletristiku, odem na predstavu ili cert. Obožavam nova iskustva, pa tako volim da odem i na neku manifestaciju na kojoj nikada pre nisam bio. Po uverenju sam patriota i poštovalac srpske tradicije. Voleo bih da obiđem svet i da upoznam različite kulture i ljude. Ali se držim one narodne ”Svugde pođi ali svojoj kući dođi”.
Sada imam tu slobodu da živim odvojeno od mojih roditelja, u sopstvenom stanu na Ceraku. Proširio sam svoja znanja, iskustva i uozbiljio se, pa se nadam da ću imati lepu budućnost.
Vreme je moj svedok! 
——————-
Ovde možete pročitati moj CV >> cv.pdf
Poslednji komentari