Белешка о Србији

Добар број наших људи, и младих и старих, прилично је збуњен догађајима у Србији у протеклој деценији. То се може објаснити чињеницом да се не зна или заборавља шта је некад било. Обавеза нас старијих је да учимо нашу децу. Али, ако погледамо уназад пола века, јасно је да нисмо успели у томе. Цела генерација наших младих живела је у заблудама а и следећа се, изгледа, надовезује. Као што децу учимо да читају и пишу, морамо их учити и да воле своју земљу и да знају шта се у њој дешава.

Свако од нас има свој поглед на свет и догађаје у њему. Овом белешком не желим да покренем никакву полемику или свађу. Имали смо тога и превише. Ово је моје виђење наших и светских догађаја, изложено у неколико једноставнох потеза.

1. На нашој планети Земљи постоје, уопштено говорећи, четири главне расе и то Бела, Жута, Црна и Црвена. За сада, тако изгледа, превлађује Бела раса. Као и остале расе и Бела је састављена од већег броја разних народа, Словена, Германа, Англо-Саксонаца, итд.

2. Од када је света и века траје непрестано надметање за доминацијом, између раса али и између народа исте расе.

3. У оквиру Беле расе за сада, уопштено говорећи, провлађују Англо-Саксонци, који, како се то често дешава, презиру остале народе исте расе али и народе осталих раса. Посебно презиру Словене.

4. Да би се ствари закомпликовале постоји и политичка подела на Запад и Исток, настала вероватно још и пре поделе римског царства на Западно и Источно. Поред старих источних цивилизација, са Западне тачке гледишта, Истоку припадају и Словени.

5. Рат, у овом или оном облику, између Истока и Запада није никада престао и никада неће све док један народ не загосподари. То је закон природе, од кога ни људи не могу побећи, а историја је то већ потврдила. Већ вековима Западне силе покушавају да подјарме или униште Словене. Да поменемо само неке свежије примере, кримски ратови, наполеонски ратови, удружени напад Запада на Русију после догађаја из 1917, злочини хитлеровске Немачке, такозвани Хладни Рат.

6. Словени су једини народ који може, притиском на дугме, да спржи цео Запад. Англо-Саксонци још не господаре потпуно и зато, рат се наставља.

Где се у свему томе ми налазимо? Пошто се геграфски и политички налазимо на линији поделе између Истока и Запада, као и остале словенске земље, једноставно речено, страдамо. Асимилација, подјармљивање и поробљавање словенских земаља, које се граниче са Западом, траје већ вековима са великим успехом. Већина је већ на Западу. Направљен је раздор и мржња међу словенским земљама, до те мере, да не видим како се то може залечити.
И у Србији, још од Цара Душана, постоји та дилема, приклонити се Западу или остати на Истоку. Као мали народ морамо негде припадати, јер нас ни једни ни други не остављају на миру и никад неће. Асимилација Србије од стране Западе траје већ дуго и то, нажалост са великим успехом. Нарочито је изражена за време и после другог светског рата. Шта се стварно дешавало види се из следећег објашњења у кратким цртама.

1. ПОЛИТИЧКИ ДОГАЂАЈИ

а. Ужасно бомбардовање градова Србије и Црне Горе од стране `савезника` за време другог светског рата. Да наведемо само неке, Београд, Ниш, Никшић…и то више пута. Наводно да се истерају Немци. Љубљана и Загреб нису бомбардовани иако је тамо било више Немаца него у свим градовима Србије.

б. Србија је после другог светског рата била окупирана, на жалост уз помоћ многих Срба. Сви Срби који су видели шта се дешаве, а нису ћутали, били су уклоњени.

в. Србија је распарчана на делове, Македонију, Војводину, Крајину, Босну, Црну Гору, Koсово.

г. 1947 године Југославија а са њом и Србија су потезом пера ушле у НАТО пакт. Сви догађаји из 1948 године се могу тиме објаснити. Русија тада није имала нуклеарно оружје и није се ништа могло учинити. Уследила је демонизација Стаљина од стране Запада, којој се и Југославија придружила. А за то време Запад је пропагандом покушавао да заташка највећи злочин у историји до сада. `Законски изабрана` влада једне земље баца атомске бомбе на становништво у два јапанска града. А уништавање свих индијанских народа у Северној и Јужној Америци и да не помињемо.

2. ЕКОНОМСКО ДОГАЂАЈИ

д. Догађаји из 1948 године су искоришћени да се Србија потпуно опљачка. Читаве фабрике су биле демонтиране и возовима однете преко Дрине, итд.

ђ. Привредно богатство Србије било је искоришћавано у великој мери. Откупи пољопривредних и осталих производа из Србије спроводили су се по веома ниским ценама а онда нам је роба, направљена од наших сировина, продавана по високим ценама и тако настала зарада одлазила преко Дрине.

3. ЈЕЗИК И ОБИЧАЈИ

е. Православни и остали вековни српски обичаји су били забрањени. Подизање споменика и храмова је било забрањено.

ж. Латиница је уведена као службено писмо. Ћирилица је нестала преко ноћи.

з. Потезом пера мењан нам је језик и правопис.

Наши млади данас незнају наше обичаје или се њих стиде. Пишу туђим писмом, латиницом. Латиница није српско писмо. Ћирилица је једино српско писмо и тако треба да остане. Све ово поробљавање и уништавање Србије је Западу одговарало. А онда када су почетком 1990-тих наше руководство, наша војска, наша академија и наш народ одлучили да тако више не може, `Западна цивилизација` нас је дивљачки бомбардовала. Греше они који теже Западу, јер Запад нас презире и неће нас никада примити као себи равним, осим као савремене робове. Да ли треба тежити Истоку ? Не знам. Само могу да приметим да смо словенски народ и да никаквим декретом нећемо постати Англо-Саксонци.

Шта су то савремени робови ?

У старо доба фараони су морали ратовима да освајају друге земље и довлаче робље у Стари Египат кад год су им били потребни за неке веће привредне и друге подухвате. Јер само бесплатан људски рад ствара богатство за онога ко господари.

Робовласништво постоји и данас, само у другом облику па неупућени не могу да га препознају. Остварује се путем `слободног тржишта`, економске и монетарне политике, наравно подржане војном силом. Данас стотине милиона људи широм света ради за Запад, скоро ни за шта. А, када је Западу потребна јефтина или стручна радна снага у њиховим земљама, дестабилизују политичке и економске прилике у другим земљама, стварајући тако политичку али и, што је много важније, економску емиграцију.
Многи ће рећи да сви ти људи треба да су срећни да могу и то мало да добију. Можда. Али, можда би им било боље када би их Запад оставио на миру. Пуста жеља. Да ми господаримо светом, можда би смо радили исто што Запад сада ради. Ко зна ? Србија не треба да тежи да се придружи овом робљу, али можда нема избора. Само знам да би нам било много боље када би нас оставили на миру. Пуста жеља.

Све словенске земље морају да превазиђу раздор и мржњу и да се некако уједине да би избегле судбину индијанских народа. Надам се да то није само пуста жеља.

Шта је одговор на све ово, шта да се ради ? Ја не знам. Надам се да неко у Србији зна. Надам се да ћемо бар Ћирилицу сачувати.

Али, као што песма каже, `Децу им заборавити нећу ..`.

www.cirilica.com

Srpska obeležija

Pošto smo konačno dobili svoju državu, a evo i ustav, red je i da se upoznamo sa simbolima i njihovim značenjem kroz istoriju.

Srpski vladari su preuzeli DVOGLAVOG ORLA od Vizantije

Dvoglavi orao je predstavljao duhovnu i materijalnu vladavinu Vizantijskih vladara, a kasnije je postao uobicajen heraldicki motiv.
Dvoglavi orao se upotrebljavo i ranije, pa se moze naci i u mestu Bogazkoy, Turska gde se nalazio stari grad Hittite naroda i potice iz 18 veka pre Hrista.

Cetri simbola oko krsta su originalno predstavljala 4 grcka slova B
Βασιλεὺς Βασιλέων Βασιλεύων Βασιλευόντων
Car Careva Caruje na Carevima. (misli se na Gospoda Isusa Hristosa)

Car Konstantin,kog je papa nedavno citirao i koj je rodjen u Nis, je imao svoju licnu zastavu

Evo najstarijeg prikaza srpske zastave i srpskog orla:

Kada se izradljivo grb, kralj Milan nije imao krunu koja bi usla u grb, a u to doba se nije znalo o broju i izgledu kruna Nemanjica, jer je vecina nasih manastira sa portretima vladara bila pod turskom okupacijom. Zato Novakovic kaze da je “Iz stare kraljevske krune, koja je sacuvana na tolikim novcima, izvedena (je) svedena kruna po formi sadasnjih kraljevskih kruna. Dakle, uzeta je ”neimenovana” heraldicka kraljevska kruna bez srpskog istorijskog korena iako je on postojao.

“Kruna Nemanjica je starog vizantijskosrpskog oblika, kako se vidi na glavi Dušanovoj u njegovih novaca, na pečatima cara Lazara i inače na već navedenim slikama srpskih kraljeva i careva po našim manastirima. Kruna je iskićena belim, crvenim i plavim i zelenim dragim kamenjem.”

Sudeci po slikama Nemanjicke krune, onda bi trebalo da izgleda ovako

Kruna Karadjordjevica

Srbija nije imala prava da koristi nikakve simbole pod Turcima.
Prva srpska zastava, posle skoro 300 godina, se zavijorila za vreme prvog srpskog ustanka, a na njoj je bio i grb
Najveci borac za srpski državni grb u XIX veku je bio knez Milos.
On je zeleo da usvoji Grb koj je bio baziran na starim srednjevekovni simbolima srpske carevine.
Nekoliko predloga sa dvoglavim orlovima, kao i zastava su bili odbijeni.
“Sretenjskim ustavom 1835. godine određen je srpski grb i zastava. Zastava je bila crveno-belo-plava (plava je definisana kao čelikasto-ugasita što je ponekad protumačeno kao crno ili smeđe) vodoravna trobojka s a grbom u sredini.”Zeljko Heimer

Za grb je prihvacen srednjevekovni srpski stit/amblem u stitu.
Krst kao simbol hriscanstva, crveno kao boja nezavisnosti i slobode, a ocila kao pripadnost, suverenitet i pretenzija Srbije da nasledi Vizantiju.
Grb je okruženom maslinovom granicom, koja simbolise teznju da Srbija zivi u miru sa susedima, i hrastovom grancicom kao simbolom dugovecnosti.
Taj ustav, kao i predlog za grb i zastavu Porta (sultanova vlada) opet nije prihvatila, iako se delomično koristio.
Posle silnih diplomatskih peripetija Knezevina Srbija je 1838. konacno stekla i zvanican grb-
Grb je bio smesten i na predlog zastave-Crveno, Plavo, Bela.(1835)
Iste godine (1838) Porta odobrila upotrebu savremene srpske trobojke koja se i danas koristi-Crveno, Belo, Plavo.
Veliki istoricar, Stojan Novakovic je poceo rad ,na grbu Kraljevine Srbije, vrlo studiozno. Pošao je od toga da grb obnovljene Kraljevine treba da se zasniva na grbu stare, srednjevekovne kraljevine. Prvo je prostudirao izvore i literaturu, i angazovao slikara Vladislava Titelbaha da preslika dvoglave orlove iz manastira Zice, Lazarice , Ljubostinje , Kalenica , Ravanice i Manasije. Posle tri godine svoja istraživanja je skupio i objavio pod imenom “Heraldicki običaji u Srba, u primeni i knjizevnosti”
Na osnovu drevne literature i Titelbahovih crteža Novakovic je pokazao da je je grb Nemanjicke Srbije bio dvoglavi beli orao u poletu na crvenom polju.
Stojan Novakovic je 1882. u grbu Kraljevine Srbije spojio dva srednjovekovna simbola: dvoglavog belog orla u poletu na crvenom štitu i Srpski stit.
Veliki grb

“S proglašenjem Kraljevine 22. februara 1882. javila se potreba da se grb promeni i obnovljenoj Kraljevini nov grb da… Ko je pažljivo čitao ovu raspravu videće na kakvim je osnovima sklopljen novi grb. Po heraldič kom ukusu našeg vremena, a iz osnova koje se dokazuju autentičnim spomenicima, izrađeni su svi sastavni delovi novoga grba. Iz stare kraljevske krune, koja je sačuvana na tolikim novcima, izvedena je svedena kruna po formi sadašnjih kraljevskih kruna. Po starim autenticnim oblicima dvoglavoga orla uzet je na novi grb dvoglavi orao u poletu, i spram naseg vremena uzeto je naturalistič ko heraldicko crtanje… Kako se Kraljevina Srbija razvila iz Knezevine Srbije, to je državni grb Kneževine stavljen na prsi orlu, i zadržan je plašt kojim se sve novije države u Evropi služe i koji je već na grbu Kneževine Srbije usvojen.”

Zakon o grbu Kraljevine Srbije je bio usvojen 20. juna 1882. i prešlo se na izradu grba (Zbornik zakona i uredaba, XXXVII, 132 1882). Stojan Novakovic i bečki poslanik Filip Hristic su taj posao, ne zna se na ciju preporuku, poverili dvadesettrogodisnjem Ernstu Kralu, studentu Umetnič ke zanatske skole u Becu, koji je kasnije postao slavni evropski dvorski slikar grbova.

Opis naseg grba-

Mali grb je “crveni štit na kome je, između dva zlatna krina u podnožju, dvoglavi srebrni orao, zlatno oružan i istih takvih jezika i nogu, sa crvenim štitom na grudima na kome je srebrni krst između četiri ista takva ocila bridovima okrenutih ka vertikalnoj gredi krsta. Štit je krunisan zlatnom krunom.” Veliki grb pri tome je još “zaogrnut porfirom vezenom zlatom, ukrašenom zlatnim resama, uvezanom zlatnim gajtanom sa istim takvim kićankama, postavljenim hermelinom i krunisanim zlatnom krunom.
Kraljevska kruna, od krunisanja Stefana Prvovenčanog u Žiči na Spasovdan, 20. maja 1221. . Ovakve kupolaste kruna su se u vizantijskom kulturnom prostoru zvale “steme”.
– Dvoglavi srebrni (beli) orao na purpurnom (crvenom) polju, grb Kraljevine i Carevine Srbije od Kralja Milutina, od 1309-1316. Najstariji sačuvani srpski dvoglavi orao se čuva u depou Narodnog muzeja pod inventarskim brojem 2193 (slika 11). Dvoglavi orao sa poluraširenim krilima i opuštenim perima se u heraldici definiše kao “dvoglavi orao u poletu”.
– Purpurni (crveni) štit sa srebrnim (belim) krstom i četiri slova “S”, grb Srpske Despotovine, od Despota Stefana Lazarevića, od 1402. Posle pada Srpske srednjevekovne države predstavlja grb Srpskog naroda u najširem smislu. U našoj heraldici se ovaj grb skraćeno zove “Srpski štit”, a sam simbol krsta sa četiri “slova”, ukoliko nije na štitu, zove se “Srpski tetragram”

Znaci da su danasnji simboli identicni onima iz 1838 i oni su prohvaceni bez ikakvih izmena.
Grb Srbije

grb i zastava okupirane Srbije, koriscene 1941-1944.

Komunisticki grb,1945 je uklonjeni dvoglavi orao i krst, tako da je ostao samo stit sa cetiri slova “S” (ili “ocila”, kako se često pogresno veruje) izmedju crvene zvezde petokrake i Sunca pomracenog zupcanikom.

I da ne zaboravimo grb Republike Srpske, cisto jer ga jos nismo videli.
On se malko razlikuje iu dizajnu i kruna je u stitu, a ne iznad kao kod nas.

Elementi srpskog grba na zastavama opstina, mesta, gradova, sela…
http://www.ngw.nl/int/yug/yug.htm
Evo nasih orlova, ali u drugom mediju
Parlament
Gradska skupstina

preuzeto sa> www.dizajnzona.com

Drmaaaajjjj !!!

U svetu ima 793 milijardera

Imati milijardu dolara nije kao što je nekad bilo. Danas je to samo cena ulaznice u klub najbogatijih ljudi na planeti, a kao u svakom klubu i u ovom ima mnogo bogatijih.
Prvo mesto na listi najbogatijih na planeti 12. godinu zaredom drži Bil Gejts, vlasnik „Majkrosofta“, čija se imovina procenjuje na 50 milijardi dolara.
Prema prestižnom listu „Forbs“, koji svake godine objavljuje zlatnu listu, danas na svetu ima čak 793 milijardera, što je za 102 više nego prošle godine. Njihovo ukupno bogatstvo procenjuje se na 2.600 milijardi dolara, što je za 18 odsto više nego prošle godine.
Rast cena deonica i porast trgovinom energentima na svetskim berzama osnovni su uzroci porasta broja milijardera.
„Ekonomski bum u svetu je osnovni razlog za porast broja milijardera“, tvrdi Stiv Forbs, izvršni direktor magazina i dodaje:
„Globalna ekonomija je u konstantnom rastu poslednje dve godine, kao nikada posle Drugog svetskog rata. Uz to inflacija je niska i milijardera je sve više“.
Tako na ovogodišnjoj listi ima čak deset novih bogataša iz Indije, gde je obim trgovine na berzi porastao za čak 54 odsto u poslednjoj godini. Među novajlijama u klubu bogatih nalazi se Tulsi Tanti, bivši trgovac tekstilom koji danas poseduje najveću kompaniju za alternativnu energiju u Aziji (farma vetrenjača). Tu je još i Vidžaj Malaja, tajkun koji je bogatstvo zaradio na prodaji alkoholnih pića.
Posle Indije, Rusija ima najviše novih milijardera – sedam (ukupno 33 na listi). Na listi se ove godine nalazi i osam Kineza, četiri puta više nego pre 12 meseci.
Brazil je uvećao broj milijardera na 16. Na Bliskom istoku i u Africi (uključujući Tursku) magazin „Forbs“ je pronašao 56, dok ih je prošle godine bilo 29 milijardera.
Međutim, broj milijardera ne oslikava bogatstvo regiona. Poređenja radi, 23 milijardera iz Indije imaju ukupno 99 milijardi dolara, što je više nego 27 milijardera iz Japana koji poseduju 27 milijardi. Ruski milijarderi, njih 33, koji su se obogatili na nafti i gasu teški su 172 milijarde, što je mnogo više nego 11 milijardera iz Saudijske Arabije (68 milijardi).
Ukupno gledano, na listi vodi Amerika sa 371 milijarderom, a na drugom mestu je Nemačka sa 55. Od svetskih metropola najviše milijardera živi u Njujorku (40), slede Moskva (25) i London (23).
Na listi najbogatijih ljudi na planeti nalazi se 78 žena, deset više nego 2005. Najmlađa je 22-godišnja Hind Hariri, kćerka bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja koji je poginuo u atentatu. Ona je nasledila 1,4 milijarde dolara. Na 11. mestu liste nalazi se Rus Roman Abramovič sa 18,2 milijarde dolara. Italijanski premijer Silvio Berluskoni je na 37. mestu (11 milijardi), Džordž Soroš je 71. (7,2 milijarde), modni kreator Đorđo Armani je na 158. mestu (4,1 milijarda), dok je reditelj Džordž Lukas 194. sa bogatstvom od 3,5 milijardi.
Među najzanimljivijima u krugu najbogatijih nalazi se i Kelvin Aje, plejboj iz Kanade, koji je pre jedne decenije otišao u Kostariku gde je počeo da prima ilegalne opklade preko Interneta.

10 najbogatijih ljudi na svetu

1. Vilijem Gejts
Bogatstvo u milijardama: 50
Konto šefa „Majkrosofta“ u banci raste iz dana u dan zahvaljujući viziji u razvoju novih tehnologija. Ipak, po prvi put na kraju prošle godine na sastanku finansijskih analitičara nije ponudio strategiju razvoja, već je pozvao na veću saradnju među šefovima sektora u kompaniji. „Majkrosoft“ danas osim softvera prodaje servere, mobilne telefone, konzole za igru, prostor na Internetu. Bil je sa suprugom Melindom nedavno osnovao fond vredan više milijardi dolara za borbu protiv hepatitisa, side i malarije.

2. Voren Bafet
Bogatstvo u milijardama: 42
GODINE 75
izvor prihoda: Brekšir Hetvej
bračni status: udovac, troje dece
Nalazi se na čelu jedne od najvećih investicionih kompanija i sedi u bordu direktora „Koka-Kole“. Prošle godine je investirao u strane valute, ali mu se to nije isplatilo. Prvih hiljadu dolara je zaradio kao raznosač novina sa 13 godina, da bi odmah od zarade odbio 35 dolara na novi bicikl kao investiciju u poslu.

3. Karlos Slim Elu
Bogatstvo u milijardama: 30
GODINE 66
izvor prihoda: Telekom
bračni status:udovac, šestoro dece
Meksički telekomunikacijski tajkun popeo se na treće mesto najbogatijih. On je ujedno i najbogatiji čovek u Latinskoj Americi. Prošle godine zaradio je šest milijardi dolara zahvaljujući mudroj prodaji i kupovini akcija na berzama. Vlasnik je i jedne avio-kompanije.

4. Ingvar Kampard
Bogatstvo u milijardama: 28
GODINE 79
izvor prihoda: Ikea
bračni status: oženjen, četvoro dece
Najbogatiji Evropljanin i vlasnik „Ikee“, kao tinejdžer je voleo da vozi bicikl, a u torbi je voleo da nosi šibice, olovke, čestitke, ribu. Počeo je da prodaje nameštaj 1947. On ne nosi odela, leti ekonomskom klasom i hrani se u restoranima za radnike.

5. Lakšimi Mital
Bogatstvo u milijardama: 23.5
GODINE 55
izvor prihoda: čelik
bračni status: oženjen, dvoje dece
Najbogatiji Indijac na svetu. Vlasnik je kompanije „Mital čelik“, koja je najveći proizvođač čelika na planeti. Uprkos potresima uspeo je da izbegne krizu pametnim ulaganjem i velikom udelu na tržištu u Kini. Pre dve godine je kupio najveću američku čeličanu, a prošle je ponudio rekordnih 23,7 milijardi dolara za kupovinu jedinog takmaca na tržištu – „Arkelora“.

6. Pol Alen
Bogatstvo u milijardama: 22
GODINE 53
izvor prihoda: Majkrosoft, investicije
bračni status: neoženjen
Jedan od osnivača „Majkrosofta“. Poslednjih godina se sve više bavi investiranjem u energetske kompanije (nafta i gas). Poseduje i veliki broj investicija u medijima i biotehnologiji. Osnivač je kompanije „Spejs šip 1“ – prvog privatnog leta u svemir. Ima jednu od najvećih jahti na svetu „Oktopus“, dva helikoptera i podmornicu.

7. Bernar Arno
Bogatstvo u milijardama: 21.5
GODINE 57
izvor prihoda: moda
bračni status: oženjen, petoro dece
Važi za papu u svetu mode. Vlasnik je marki kao što su „Luj Viton“, „Fendi“, „Kristijan Dior“, čija je prodaja tokom prošle godine porasla za 35 odsto. Najstarija kćerka Delfin (30) udala se prošle jeseni, a Bernar je lično organizovao sedmodnevnu proslavu i lično snimao proslavu sa video-kamerom.

8. Princ Alvaled bin Talal
Bogatstvo u milijardama: 20
GODINE 49
izvor prihoda: investicije
bračni status: razveden, dvoje dece
Na bogatstvu može da zahvali činjenici da je nećak kralja Saudijske Arabije. Bavi se investiranjem u lance hotela i odmarališta. U decembru 2005. je skrenuo pažnju javnosti na sebe poklonivši čak 20 miliona dolara univerzitetima Harvard i Džordžtaun u SAD kako bi proširili svoje odseke za islamske studije.

9. Kenet Tomson
Bogatstvo u milijardama: 19.6
GODINE 82
izvor prihoda: mediji
bračni status: oženjen, troje dece
Najbogatiji Kanađanin poseduje 68,5 odsto akcija „Tomson korporacije“, medijskog konglomerata. Poslednjih godina se okreće umetnosti i danas njegova zbirka broji više od 3.000 umetničkih predmeta. Pre četiri godine je kupio Rubensovo delo „Masakr nevinih“ za 77 miliona dolara.

10. Li Kašing
Bogatstvo u milijardama: 18.8
GODINE 77
izvor prigoda: investicije, mobilna telefonija
bračni status: udovac, dvoje dece
Li je najbogatiji čovek u Aziji. Poseduje moćnu investicionu kompaniju. U njegovom vlasništvu se nalaze konglomerati „Cheung Kong“ i „Hutchison Whampoa“. Bavi se i gradnjom, izdavanjem i prodajom električne energije. U junu prošle godine poklonio je Univerzitetu u Hongkongu 180 i Univerzitetu Berkli u Kaliforniji 40 miliona dolara.

Dzi-Es-Pi

Deset stvari koje najčešće užasavaju korisnike javnog gradskog prevoza
Psuju, pljuju, gaze,smrde,
kašlju, jedu, guraju se…

Koliko ste se puta iznervirali u javnom prevozu? Nijednom? Nemoguće! Vi onda nikada niste ni ušli u neki beogradski autobus, bilo da je “privatni” ili “državni”. Ako vam se zaista nikada nije desilo nešto ružno u javnom prevozu, na primer: da vas neko zgazi, udari, gurne ili vam dahće za vrat, onda mora da imate mnogo sreće. Sve u svemu, mora da ste čuli bar za jedan od deset slučajeva koji je pred vama. Ovo je spisak stvari i pojava (top deset) koji užasavaju skoro svakog korisnika javnog prevoza. Krenimo redom …

Stampedo
Na horizontu se pomalja “sedmica”, a pozicije su već zauzete. Poput iskusnih NBA centara, naši sugrađani su već zauzeli “štek” pored šina. Kako se “švajcarac” približava, tako i napetost raste. Razmenjuju se oštri pogledi, počinju da rade laktovi. Dok se tramvaj zaustavlja, rulja pritiska one napred ka vratima. Neko je pritisnuo dugme: nekolicina koja bi napolje brutalno je ugurana nazad, a gomila se valja ka praznim sedištima. Cimanje, vučenje, gaženje, laktanje, psovke. Samo su najjači zauzeli stolice. Stari, bolesni i deca stoje, srećni što su živi i zdravi.

Leteće izmene
Bakica ulazi “kod Vuka” i “parkira” se pored mladića koji sedi, zauzet novinama i vokmenom. Ona kašljuca, premešta se s noge na nogu, uzdiše, ulazi mu u vidno polje. Mladić oseća da nešto nije u redu i, pod pritiskom bakice, saputnika, vaspitanja i savesti, ustupa mesto naizgled bolesnoj i slabašnoj starijoj gospođi. E, sad, problem je što mesto nije baš reprezentativno: nekako je zavučeno, a još ima i “druga iz klupe”. Bakica se meškolji, gleda levo desno i, čim se oslobodilo “poželjnije” mesto, jedno do prozora, bakica lagano skače i prebacuje se na povoljniji položaj.

Čitač preko ramena
Čovek je krenuo na posao, neispavan, nervozan, umoran. Umesto jutarnje kafice, žena mu je jutros servirala hiljadu primedbi i opomena. Na trafici kupuje novine, ulazi u “dvadesetšesticu” i udobno se zavaljuje u naslon. “Možda i neće biti tako loš dan”, prolazi mu kroz glavu dok čita omiljenu mu beogradsku rubriku. Zadubljen u tekstove, ispočetka ne oseća senku koja mu se zlokobno nadvila nad glavu. Ipak, polako shvata da mu neko diše za vrat i, dok se okreće, shvata da još neko sa istim zanimanjem čita šta to piše u njegovim novinama.

DJ Majstor
“Seeeedamdeseeeet seeeedam daaaanaaa…”, odjekuje sa zvučnika autobusa na prigradskoj liniji.”Majstor” je pritisnuo papučicu i vozi li, vozi. Počinje sledeća pesma, opet neki žešći narodnjak, para vam uši, ali ne vredi. Osuženi ste na estradu čak i u autobusu. Seke, maje, rade vrebaju vas sa svih strana i ne daju vam mira. A “majstor”, novokomponovani DJ, peva li peva, i pojačava gas. Ne smete da se bunite, da uznemiravate šofera u toku vožnje.

Izbacivač virusa
Preživeli ste ulazak u gradsko prevozno sredstvo, koje nažalost nije automobil u vašem vlasništvu. Udobno ste se smestili, koliko god je to moguće, gledate kroz prozor, a ništa ne vidite i jedva čekate da stignete svojoj kući. A preko vas na se na desetine šaka drži za šipke. Neki vas očešu o glavu, rame ili ruku tražeći nekakav oslonac. Podnosite stoički i to, iako sedite, ali onda započinje kuljanje iz nečijih ustiju. Neko iznad vas kašlje i kija ne stavljajući ruku na usta. A iz usta izlazi napolje pojedeni luk, gulaš, paprikaš ili ćufte i bakterije na sve strane. Smrad se širi i cepa vam nozdrve. I imate utisak, ugušićete se, ukoliko neko ne otvori prozor. Ali, prozor se ne otvara. Jer, bakute i dekice će se posmrzavati. Ugušite se ljudi, to je mnogo bezbolnije!

I miris i ukus
Kažete sami sebi: “Ovaj parfem je pravi pogodak”. Mirišete sveže, divno, omamljujuće. Ulećete u autobus i još na vratima mrštite nosić. Dočekuje vas smrad. Prosto ne znate da li je to ustajali vazduh od silnih duša koje su ušle i izašle iz istog ovog autobusa ili se ljudi nisu ni okupali čestito, a kamoli namirisali nekim parfemom. O pranju zuba da i ne govorimo.

Gladan
Ne zna se koji je gori: “čitač tuđih novina u javnom prevozu”, “nevaspitani izbacivač virusa” ili – “uživalac brze hrane”. Zovu ga još i “preživar”. On u autobus ulazi gladan. A kad je gladan, ne misli ni na šta i ni na koga osim na svoju pljeskavicu obogaćenu lukom, senfom i kečapom. Ako neki sastojak štrcne na putnika pored, malo senfa il’ kečapa, nikom ništa; važno je da je “preživar” preživeo. A omot od pljeskavice? Pa, na patos, naravno.

Manijak
Imate sreću pa ste lepa, visoka i zgodna plavuša. Međutim, imate tu nesreću da nemate kola ili nekog da vas vozi. U novčaniku manjak, pa vam je taksi nedosanjani san. Ali, zato imate bogomdani gradski prevoz. Ulazite u autobus, imate tesne farmerke ili kratku suknju, lepe štiklice, ali mesta nemate. Svi vas kradom posmatraju. Lepo lice i lepe nožice privlače pažnju iznurenih faca. Našli ste mesta za jednu nogu i taman toliko prostora na šipki. Držite se čvrsto i onda primetite da vas “on” prati. Stoji iza i na svakom kočenju se očeše o vas. Prvo mislite, slučajno je, ali to se ponavlja. Sada ne samo za vreme kočenja, već stalno. Bežite na drugo mesto, ali “on” je iza vas. Prati vas u stopu. Uzdiše i pipka vas. I na kraju, silazite na prvoj stanici i bežite glavom bez obzira. Sačuvaj nas Bože manijaka.

Pijan
Niko ne zna gde se napio, na kojoj je stanici ušao i gde ide. Ne zna ni on. Jedino zna da urla, trtlja o politici, komentariše svako žensko u svom vidokrugu, prosipa najvulgarnije moguće izraze, a ume i da se ispovraća. Najjači je i najhrabriji od svih u autobusu. Svi ćute i slušaju ga. Niko ne sme da ga opomene ili izbaci iz autobusa.

Ridžovan
Ovo nije vrsta putnika. Ali, uđe ponekad da se provoza sa “korisnicima javnog prevoza”. Nikada sam, uvek u grupi od najmanje četvoro. Posebno je zaštićen zakonom, i kao takav ponaša se kako mu je volja. Zvanično, on je kontrolor. Što može da znači i da ne ume uvek da kontroliše svoje postupke. Ume da opsuje “kretena bez karte”, da tom istom kretenu otme ličnu kartu, a ume i da naglavačke izbaci putnika bez “propisne vozne isprave”. Ume i da udari. Ako dođe do obostrane tuče s putnikom (ili putnicima), on nikada nije kriv.

text sa srbovanja.com

Upotrebi klikere!

Iako tema o klikerima možda zvuči neozbiljno, oko njih se može izgraditi čitava nauka. Poreklo im je izuzetno staro, pa, iako je prvobitna namena klikera nepoznata, predstavljaju jedan od prvih izvora zabave ljudskog roda. Najstariji zapisi o njima datiraju iz perioda od pre čak 5000 godina. U Rimskom carstvu vrhunac popularnosti doživljavaju u vreme vladavine imperatora Avgusta, a osvajačka politika Rima je doprinela širenju ove igre, između ostalog i u Britaniju. Tamo su, pored prvobitnih kamenih klikera, počeli da se prave i oni od mermera (engl. marble, od čega i potiče njihov naziv), različitog kamenja ili gline. Klikeri od stakla prema nekim izvorima potiču iz Venecije i bili su ismevani od strane engleskog stanovništva kao suviše slabi za njihove igre. Između ostalog da li ste znali da je David ubio Golijata pomoću kolekcije svojih najdražih klikera…

U vreme kada sam ja bio klinac, dok su devojčice preskakale lastiš i češljale barbike, mi dečaci smo dane provodili valjajući se po prašini (ponekad i blatu) igrajući klikere. Bilo je i fudbala, zmurke, ali to klikeri nikako nisu mogli da mi dosade. Igrao sam ih do iznemoglosti, do poslednjeg klikera u džepu, cak mi je palac bio par puta krvav. Pitanje je bilo samo hoćemo li igrati u fulje ili u šale, a birali smo troku ili rupu. Da li se sećate naziva: vodenac, staklenac, džomba, naftalinac, troperac, porculanac? Klasifikacija klikera je zaista složena, a poznato je da su im od mesta do mesta pripisivana različita imena. Svi su oni na svoj način i kako god da su nazivani, bili lepi. Ali najdragoceniji je uvek srećni kliker sa kojim si stalno igrao. Hehe, pa izrazi: đidaš, okiš, usr’o si, ja se prvi nabacujem, kresn’o si ga, nemoj da štipaš…svaki dan je odzvanjalo na prašnjavim zemljanim terenima između zelenih solitera na Vidikovcu. Ali najveca radost je bila kad starija ekipa, sa terase devetog sprata, baca klikere za grabiš. Oni pokvareni a mi naivni. Bace prvo par komada, pa dok se mi grabimo u potrazi za klikeroima po travi, oni za to vreme bace kesu punu vode i propisno nas okupaju. Hehe, ali ne bitno, vazno je bilo da dodjes do klikera.
Sve u svemu, moje odrastanje nikada ne bih mogao da zamislim bez klikera. I dan danas, bez klikera (samo onih u glavi) ne možes mnogo sto-sta, tako da>>>

UpOtReBi KlIkErE!!!