Нацртна геометрија је математичко – графички поступак који има за циљ визуализацију конструкција и њихово прецизно представљање на цртежима. Након вршења анализе конструкције, сваки елемент је на цртежу приказан у прецизно геометријској вези са осталим елементима. Основни метод нацртне геометрије су ортогонално пројектовање и директан метод. Постоје две основне врсте пројекција: перспектива и ортографија (правоугли поглед). Перспектива подразумева посматрање са фиксиране тачке гледишта или тачке посматрања, помоћу конвергентних светлосних зрака који се спајају у оку посматрача. Ортогонално посматрање објеката подразумева посматрање у изабраном правцу помоћу паралелних светлосних зрака.
Техничко цртање. Језик је дефинисан као средство изражавања мисли, али ако покушамо да речима опишемо изглед елемената неке машине, моста или грађевине, то ће нам изледати не само тешко, већ и у великом броју случајева немогуће. Овде морамо користити један други језик, универзални графички језик цртања. Написана дескрипција (опис) неког новог дела машине би морала да буде знатно дугачка да би рекла све о њему, па чак и тад она би могла бити погрешно схваћена. Слика тог дела би била знатно сврсисходнија, али ни она не би приказала тачан метод конструкције. Она би пружала само спољни изглед, а не би нам ништа рекла о оном што се начази унутар дела. Немогуће би било конструисати локомотиву или авион како из писане дескрипције, тако и са слике. На сву срећу, развијен је још један облик описивања који веома брзо и прецизно дефинише прави облик сваког дела било које конструкције. Овај метод се састоји у извођењу серије посматрања распоређених у складу са утврђеним системом уз придодате слике (бројке)које говоре о димензијама. Ово је познато као машинско или техничко цртање и оно заузима веома важно место у целокупном индустријском и механичкомраду, па се често и назива ”језиком индустрије”.
Опис облика. Постоје две ствари које конструктор, проналазач или мајстор мора да буде у стању да изврши: прво, он мора бити у стању да замисли како објекат изгледа, а да му тај објекат није доступан; друго, он мора да га опише како би тај објекат могао бити изграђен или направљен. Проблем лежи у проналажењу начина да читав објекат представи на страници папира уз навођење тачног облика. То се остварује цртањем система пројекција објеката који се посматра из различити положаја.
Слика хидрауличне дизалице за аутомобиле приказује ову справу онако како је ми обично видимо, али она не приказује прецизан облик њених делова. Врх цилиндра је приказан попут елипсе, иако знамо да је он у стварности кружног облика. Ако бисмо погледали на дизалицу одозго стичемо перспективу која показује прави облик цилиндра и контуре осталих делова како их видимо одозго. Овај поглед се назива погледом одозго или водораван пројекција. Овакво посматрање нам не говори ништа о висини сизалице, па је неопходно заузети другу тачку посматрања у положају испред или бочно од дизалице. На овај начин, било посматрањем спреда или са стране, нам показује висину. Веома често, као што је овде случај, поглед спреда и са стране каи и поглед одозго су неопходни да би се описао објекат. Ове три пројекције у потпуности дефинишу облик свих видљивих делова дизалице и њихову међусобну повезаност. У неким случајевима поглед са леве стране јасније описује објекат или конструкцију него што то чини поглед са десне стране, па у таквим случајевима треба да буде употребљен. Понекад је пожељно или неопходно приказати поглед страга или одоздо. Те пројекције могу бити пројектоване на свих шест страна или површина објекта.
Пресеци. Познато нам је да делови објеката који нису видљиви су приказани испрекиданом линијом. Овај метод је задовољавајући када је објекат целовит, а његова унутрашњост једноставна. Бројни су случајеви, а нарочито тамо где постоји доста унутрашњих детаља или када је неколико делова приказано заједно, у којима испрекидане линије делују збуњујуће и тешко их је разграничити. Та тешкоћа је избегнута приказивањем пресечног погледа. ”Пресек” се остварује тако што претпоставимо да је објекат пресечен замишљеном пресечном равни, док је предњи део уклоњен излажући тако унутрашњост.
>> Еnglish version << (.pdf 469 KB)
Poslednji komentari