Stevo Zigon

Čuo sam za pokojnog Stevu i gledao ga u filmovima i raznim dramama na televiziji, još odavno. Žalim što ga nikada nisam pratio u nekom od pozorišta, valjda me to nije interesovalo dok sam bio mlađi. Ali oduševio me, u aprilu prošle godine u emisiji “Klopka”. Tema je bila ljubav, sex i muško-ženski odnosi uopšte… Gosti su, pored njega, bili jedan priznati estetski hirurg, Anabela Basalo i neki skot, urednik domaćeg pornografskog časopisa. Stevo se usprotivio globalnoj porno imperiji. Pričao je o tome koliko ona utiče da se uništi i poslednja stavka koja čoveka, kao ovozemaljsko biće, sprečava od izumiranja! Mislio je na ljubav! Ja u svom životu nisam slušao nečiji govor sa većom pažnjom i poštovanjem. Govorio je tiho, smireno, dotačinjući srž i poentu ljubavi, makar onoliko koliko su mu to reči dozvoljavale. Videlo se koliko je on bio pun životnog iskustva i koliko je samo toga još želeo da sazna i da prenese znanja. Mnogi pesnici, umetnici, govornici, pisci su pokušavali da opevaju, opišu, dočaraju LJUBAV, ali ja nikoga nisam čuo ili video da to bolje i preciznije radi od Steve Žigona. Njegove reči će mi, siguran sam, biti vodilja u mom životu, trudiću se da ih nikada ne zaboravim.
Hvala ti Stevo, što si jednom srpskom sinu otvorio neke vidike…
Večna ti slava!

Biografija
Anali’ TANJUG
monografija
poslednji intervju

Covek i decak

Dosta toga se izdesavalo u protekloj nedelji. Pticiji grip se pojavio u Srbiji, u Hagu je umro, a u Pozarevcu sahranjen vrhovni komadant Slobo Milosevic, posle skandala u SCu opet smo ostali bez naseg predstavnika na evroviziji, ali ja sam jos pod snaznim utiskom nedavno procitane knjige Tonija Parsonsa ” Covek i Decak”. Neverovatno je koliko mi se svidela cela realisticna prica kao i nacin pisanja ovog engleskog pisca. Cuo sam jos jesenas, za vreme sajma knjiga, da je posetio Beograd, ali nisam procitao ranije ni jedno njegovo delo, tako da mi to tada nije bilo toliko interesantno. Toplo preporucujem ovu knjigu svima koji zele da saznaju kako se treba boriti u životu i za život i za ljubav. Sad stekujem pare da uzmem nastavak ovog romana “Covek i Zena” kao i ostala njegova dela.

Ukratko o cemu se radi u knjizi:

Hari Silver ima sve što može da poželi: prelepu ženu, divnog sina, odličan posao na medijima – ali jedne noći, on sve to odbacuje. Potom Hari mora da počne da uči šta je suština ljubavi i života.

Neke situacije koje treba da izbegnete tokom priprema za svoj najvažniji rođendan, onaj koji označava da ste sasvim odrasli – trideseti. Avantura s koleginicom s posla. Grozničavo kupovanje luksuznih stavri koje sebi ne možete da priuštite. Da vas ostavi žena. Da ostanete bez posla. Da odjednom postanete samohrani roditelj. Ako se primičete tridesetoj, šta god radili, izbegnite sve gore navedeno.

Toni Parsons

Toni Parsons je rođen u činovničkoj porodici u londonskom Ist Endu. Kada mu je bilo dvadeset godina zaposlio se u fabrici za proizvodnju džina. Potom je postao muzički novinar i pratio je eksploziju panka i novog talasa. Parsons se oženio koleginicom, a kada su se razveli dodeljeno mu je starateljstvo nad njihovim četvorogodišnjim sinom.

Toni Parsons je sin bivšeg marinca kojem je dodeljen Orden za izuzetnu službu tokom Drugog svetskog rata, što je drugo po važnosti odlikovanje u britanskoj vojsci. Ta dva odnosa – sa sinom koga je sam podizao i sa pokojnim ocem koga je obožavao – čine okosnicu i srž romana Čovek i dečak.

Toni Parsons je jedan od najpoznatijih pisaca u Engleskoj. Tokom sedamdesetih bio je muzički kritičar u NME, jednom od najuticajnijih muzièkih listova u Britaniji. Njegovi intervjui s grupama kao što su The Clash, Sex Pistols, Blondie, Talking Heads i Ramones načinili su ga kultnom figurom među mladima Engleske. Parsons je dobijao nagrade za svoj novinarski rad u listovima GQ i Elle tokom osamdesetih. U devedesetim je postao jedan od najpoznatijih televizijskih komentatora u BBC-jevoj emisiji Late Review.

Njegov prvi roman Čovek i dečak doživeo je ogroman uspeh u Engleskoj i samo za prva dva meseca prodat je u tiražu od 750.000 primeraka.

Miloljube legendo!

Obicno su se svi, dok su bili u skoli, zalili na profesora iz matematike (rekao sam da necu pominjati matematiku, ali ovde nije poenta u tome). I kod mene je to bio slicaj dok nisam dosao u Teslu. Secam se mi u ucionici broj 7, najmanjoj u celoj skoli, ocekujemo prvi dolazak naseg profana iz mate. I sad, nastup i nije bas bio tako teatralan kao Radjin, koji je bacao dnevnik na katedru sa ulaznih vrata, cak sta vise, bio je veoma ozbiljan i svi mi smo mislili da necemo dobro proci. Poceo je da nam crta neko drvo, gde je matematika bila stablo, a grane ostale nauke koje su proisticale iz nje, zeleci na taj nacin da nam dokaze koliko je mata bitna. Ma vazi… Ja i dan danas ne razlikujem integral od violinskog kljuca, no dobro. Kako je vreme prolazilo, Miloljub Albijanic – Mića, se pokazao pre svega kao izuzetan pedagog, matematicar i takodje nevidjen lik, pa je tako postao omiljen profan mnogima. Secam se, Slavka je gotivio od prvog dana i znao mu je ime. Nama je to bilo cudno od pocetka, pa smo pitali Slavka otkud on njega zna. Hehe … Slave lik nas je prvo lozio da je on ponavaljao razred i da je stariji godinu dana od nas. Na kraju se ispostavilo da je kod njega samo isao na casove za prijemni.
Kod Miće na casovima je bilo discipline kad je to trebalo, ali bilo je uvek i zajebancije. Obicno je sve gotivio, a najvise je cimao Mifa i Apija zbog duge kose. Secam se dana kako se smejao Mifu kad se osisao, a onda je zezao Apija do kraja skolovanja. Na kraju mu je rekao da ce njega vojska doterati u red, kad-tad. Vojska, Vojska!!!… Jednog dana Rajko mu je, kreten, pokazao nas strip. Svi smo mislili da ce da nas drukne kod Olll Gice, medjutim, on se covek razvalio od smeha citajuci strip. Rekao nam je da smo loodi i da jedva ceka nastavak price. Da, da, Rajko je bio najjaci kad se svadjao sa njim u vezi zadataka. To su bile kilometarske polemike i prepucavanja, jos kad se umesa mrstavac…hehe… Najjaca je ona njegova na kraju rasprave: “Sedi Rajko, tacka dole!”. Jednog dana je castio celu skolu kad je dobio sina ( ili cerku, nesecam se tacno). Na maturi smo mu kupili zippo upaljac, koji mu je predao nas blagajnik Kuzman i uradili gafit na ulazu u skolu: Mićo legendo!!
Posle zavrsene skole, cuo sam da je postao direktor Tesle. Sledeci put kad sam ga video, bio je na konferencijama za stampu “gej 17 plusa”. Umreo sam od smeha kad sam video onaj njegov smesak iza onog bradonje. Kakav lik, otiso u politiku. Danas je sef poslanicke grupe u skupstini i stalno gostuje po nekim TV klopkama, zamkama. Sta li mu je to trebalo, boga pitaj…
U svakom slucaju, Mića je bio i ostao bitan lik u mom zivotu, pa se morao naci na ovoj stranici.