Dzi-Es-Pi

Deset stvari koje najčešće užasavaju korisnike javnog gradskog prevoza
Psuju, pljuju, gaze,smrde,
kašlju, jedu, guraju se…

Koliko ste se puta iznervirali u javnom prevozu? Nijednom? Nemoguće! Vi onda nikada niste ni ušli u neki beogradski autobus, bilo da je “privatni” ili “državni”. Ako vam se zaista nikada nije desilo nešto ružno u javnom prevozu, na primer: da vas neko zgazi, udari, gurne ili vam dahće za vrat, onda mora da imate mnogo sreće. Sve u svemu, mora da ste čuli bar za jedan od deset slučajeva koji je pred vama. Ovo je spisak stvari i pojava (top deset) koji užasavaju skoro svakog korisnika javnog prevoza. Krenimo redom …

Stampedo
Na horizontu se pomalja “sedmica”, a pozicije su već zauzete. Poput iskusnih NBA centara, naši sugrađani su već zauzeli “štek” pored šina. Kako se “švajcarac” približava, tako i napetost raste. Razmenjuju se oštri pogledi, počinju da rade laktovi. Dok se tramvaj zaustavlja, rulja pritiska one napred ka vratima. Neko je pritisnuo dugme: nekolicina koja bi napolje brutalno je ugurana nazad, a gomila se valja ka praznim sedištima. Cimanje, vučenje, gaženje, laktanje, psovke. Samo su najjači zauzeli stolice. Stari, bolesni i deca stoje, srećni što su živi i zdravi.

Leteće izmene
Bakica ulazi “kod Vuka” i “parkira” se pored mladića koji sedi, zauzet novinama i vokmenom. Ona kašljuca, premešta se s noge na nogu, uzdiše, ulazi mu u vidno polje. Mladić oseća da nešto nije u redu i, pod pritiskom bakice, saputnika, vaspitanja i savesti, ustupa mesto naizgled bolesnoj i slabašnoj starijoj gospođi. E, sad, problem je što mesto nije baš reprezentativno: nekako je zavučeno, a još ima i “druga iz klupe”. Bakica se meškolji, gleda levo desno i, čim se oslobodilo “poželjnije” mesto, jedno do prozora, bakica lagano skače i prebacuje se na povoljniji položaj.

Čitač preko ramena
Čovek je krenuo na posao, neispavan, nervozan, umoran. Umesto jutarnje kafice, žena mu je jutros servirala hiljadu primedbi i opomena. Na trafici kupuje novine, ulazi u “dvadesetšesticu” i udobno se zavaljuje u naslon. “Možda i neće biti tako loš dan”, prolazi mu kroz glavu dok čita omiljenu mu beogradsku rubriku. Zadubljen u tekstove, ispočetka ne oseća senku koja mu se zlokobno nadvila nad glavu. Ipak, polako shvata da mu neko diše za vrat i, dok se okreće, shvata da još neko sa istim zanimanjem čita šta to piše u njegovim novinama.

DJ Majstor
“Seeeedamdeseeeet seeeedam daaaanaaa…”, odjekuje sa zvučnika autobusa na prigradskoj liniji.”Majstor” je pritisnuo papučicu i vozi li, vozi. Počinje sledeća pesma, opet neki žešći narodnjak, para vam uši, ali ne vredi. Osuženi ste na estradu čak i u autobusu. Seke, maje, rade vrebaju vas sa svih strana i ne daju vam mira. A “majstor”, novokomponovani DJ, peva li peva, i pojačava gas. Ne smete da se bunite, da uznemiravate šofera u toku vožnje.

Izbacivač virusa
Preživeli ste ulazak u gradsko prevozno sredstvo, koje nažalost nije automobil u vašem vlasništvu. Udobno ste se smestili, koliko god je to moguće, gledate kroz prozor, a ništa ne vidite i jedva čekate da stignete svojoj kući. A preko vas na se na desetine šaka drži za šipke. Neki vas očešu o glavu, rame ili ruku tražeći nekakav oslonac. Podnosite stoički i to, iako sedite, ali onda započinje kuljanje iz nečijih ustiju. Neko iznad vas kašlje i kija ne stavljajući ruku na usta. A iz usta izlazi napolje pojedeni luk, gulaš, paprikaš ili ćufte i bakterije na sve strane. Smrad se širi i cepa vam nozdrve. I imate utisak, ugušićete se, ukoliko neko ne otvori prozor. Ali, prozor se ne otvara. Jer, bakute i dekice će se posmrzavati. Ugušite se ljudi, to je mnogo bezbolnije!

I miris i ukus
Kažete sami sebi: “Ovaj parfem je pravi pogodak”. Mirišete sveže, divno, omamljujuće. Ulećete u autobus i još na vratima mrštite nosić. Dočekuje vas smrad. Prosto ne znate da li je to ustajali vazduh od silnih duša koje su ušle i izašle iz istog ovog autobusa ili se ljudi nisu ni okupali čestito, a kamoli namirisali nekim parfemom. O pranju zuba da i ne govorimo.

Gladan
Ne zna se koji je gori: “čitač tuđih novina u javnom prevozu”, “nevaspitani izbacivač virusa” ili – “uživalac brze hrane”. Zovu ga još i “preživar”. On u autobus ulazi gladan. A kad je gladan, ne misli ni na šta i ni na koga osim na svoju pljeskavicu obogaćenu lukom, senfom i kečapom. Ako neki sastojak štrcne na putnika pored, malo senfa il’ kečapa, nikom ništa; važno je da je “preživar” preživeo. A omot od pljeskavice? Pa, na patos, naravno.

Manijak
Imate sreću pa ste lepa, visoka i zgodna plavuša. Međutim, imate tu nesreću da nemate kola ili nekog da vas vozi. U novčaniku manjak, pa vam je taksi nedosanjani san. Ali, zato imate bogomdani gradski prevoz. Ulazite u autobus, imate tesne farmerke ili kratku suknju, lepe štiklice, ali mesta nemate. Svi vas kradom posmatraju. Lepo lice i lepe nožice privlače pažnju iznurenih faca. Našli ste mesta za jednu nogu i taman toliko prostora na šipki. Držite se čvrsto i onda primetite da vas “on” prati. Stoji iza i na svakom kočenju se očeše o vas. Prvo mislite, slučajno je, ali to se ponavlja. Sada ne samo za vreme kočenja, već stalno. Bežite na drugo mesto, ali “on” je iza vas. Prati vas u stopu. Uzdiše i pipka vas. I na kraju, silazite na prvoj stanici i bežite glavom bez obzira. Sačuvaj nas Bože manijaka.

Pijan
Niko ne zna gde se napio, na kojoj je stanici ušao i gde ide. Ne zna ni on. Jedino zna da urla, trtlja o politici, komentariše svako žensko u svom vidokrugu, prosipa najvulgarnije moguće izraze, a ume i da se ispovraća. Najjači je i najhrabriji od svih u autobusu. Svi ćute i slušaju ga. Niko ne sme da ga opomene ili izbaci iz autobusa.

Ridžovan
Ovo nije vrsta putnika. Ali, uđe ponekad da se provoza sa “korisnicima javnog prevoza”. Nikada sam, uvek u grupi od najmanje četvoro. Posebno je zaštićen zakonom, i kao takav ponaša se kako mu je volja. Zvanično, on je kontrolor. Što može da znači i da ne ume uvek da kontroliše svoje postupke. Ume da opsuje “kretena bez karte”, da tom istom kretenu otme ličnu kartu, a ume i da naglavačke izbaci putnika bez “propisne vozne isprave”. Ume i da udari. Ako dođe do obostrane tuče s putnikom (ili putnicima), on nikada nije kriv.

text sa srbovanja.com

Miloljube legendo!

Obicno su se svi, dok su bili u skoli, zalili na profesora iz matematike (rekao sam da necu pominjati matematiku, ali ovde nije poenta u tome). I kod mene je to bio slicaj dok nisam dosao u Teslu. Secam se mi u ucionici broj 7, najmanjoj u celoj skoli, ocekujemo prvi dolazak naseg profana iz mate. I sad, nastup i nije bas bio tako teatralan kao Radjin, koji je bacao dnevnik na katedru sa ulaznih vrata, cak sta vise, bio je veoma ozbiljan i svi mi smo mislili da necemo dobro proci. Poceo je da nam crta neko drvo, gde je matematika bila stablo, a grane ostale nauke koje su proisticale iz nje, zeleci na taj nacin da nam dokaze koliko je mata bitna. Ma vazi… Ja i dan danas ne razlikujem integral od violinskog kljuca, no dobro. Kako je vreme prolazilo, Miloljub Albijanic – Mića, se pokazao pre svega kao izuzetan pedagog, matematicar i takodje nevidjen lik, pa je tako postao omiljen profan mnogima. Secam se, Slavka je gotivio od prvog dana i znao mu je ime. Nama je to bilo cudno od pocetka, pa smo pitali Slavka otkud on njega zna. Hehe … Slave lik nas je prvo lozio da je on ponavaljao razred i da je stariji godinu dana od nas. Na kraju se ispostavilo da je kod njega samo isao na casove za prijemni.
Kod Miće na casovima je bilo discipline kad je to trebalo, ali bilo je uvek i zajebancije. Obicno je sve gotivio, a najvise je cimao Mifa i Apija zbog duge kose. Secam se dana kako se smejao Mifu kad se osisao, a onda je zezao Apija do kraja skolovanja. Na kraju mu je rekao da ce njega vojska doterati u red, kad-tad. Vojska, Vojska!!!… Jednog dana Rajko mu je, kreten, pokazao nas strip. Svi smo mislili da ce da nas drukne kod Olll Gice, medjutim, on se covek razvalio od smeha citajuci strip. Rekao nam je da smo loodi i da jedva ceka nastavak price. Da, da, Rajko je bio najjaci kad se svadjao sa njim u vezi zadataka. To su bile kilometarske polemike i prepucavanja, jos kad se umesa mrstavac…hehe… Najjaca je ona njegova na kraju rasprave: “Sedi Rajko, tacka dole!”. Jednog dana je castio celu skolu kad je dobio sina ( ili cerku, nesecam se tacno). Na maturi smo mu kupili zippo upaljac, koji mu je predao nas blagajnik Kuzman i uradili gafit na ulazu u skolu: Mićo legendo!!
Posle zavrsene skole, cuo sam da je postao direktor Tesle. Sledeci put kad sam ga video, bio je na konferencijama za stampu “gej 17 plusa”. Umreo sam od smeha kad sam video onaj njegov smesak iza onog bradonje. Kakav lik, otiso u politiku. Danas je sef poslanicke grupe u skupstini i stalno gostuje po nekim TV klopkama, zamkama. Sta li mu je to trebalo, boga pitaj…
U svakom slucaju, Mića je bio i ostao bitan lik u mom zivotu, pa se morao naci na ovoj stranici.

Upotrebi klikere!

Iako tema o klikerima možda zvuči neozbiljno, oko njih se može izgraditi čitava nauka. Poreklo im je izuzetno staro, pa, iako je prvobitna namena klikera nepoznata, predstavljaju jedan od prvih izvora zabave ljudskog roda. Najstariji zapisi o njima datiraju iz perioda od pre čak 5000 godina. U Rimskom carstvu vrhunac popularnosti doživljavaju u vreme vladavine imperatora Avgusta, a osvajačka politika Rima je doprinela širenju ove igre, između ostalog i u Britaniju. Tamo su, pored prvobitnih kamenih klikera, počeli da se prave i oni od mermera (engl. marble, od čega i potiče njihov naziv), različitog kamenja ili gline. Klikeri od stakla prema nekim izvorima potiču iz Venecije i bili su ismevani od strane engleskog stanovništva kao suviše slabi za njihove igre. Između ostalog da li ste znali da je David ubio Golijata pomoću kolekcije svojih najdražih klikera…

U vreme kada sam ja bio klinac, dok su devojčice preskakale lastiš i češljale barbike, mi dečaci smo dane provodili valjajući se po prašini (ponekad i blatu) igrajući klikere. Bilo je i fudbala, zmurke, ali to klikeri nikako nisu mogli da mi dosade. Igrao sam ih do iznemoglosti, do poslednjeg klikera u džepu, cak mi je palac bio par puta krvav. Pitanje je bilo samo hoćemo li igrati u fulje ili u šale, a birali smo troku ili rupu. Da li se sećate naziva: vodenac, staklenac, džomba, naftalinac, troperac, porculanac? Klasifikacija klikera je zaista složena, a poznato je da su im od mesta do mesta pripisivana različita imena. Svi su oni na svoj način i kako god da su nazivani, bili lepi. Ali najdragoceniji je uvek srećni kliker sa kojim si stalno igrao. Hehe, pa izrazi: đidaš, okiš, usr’o si, ja se prvi nabacujem, kresn’o si ga, nemoj da štipaš…svaki dan je odzvanjalo na prašnjavim zemljanim terenima između zelenih solitera na Vidikovcu. Ali najveca radost je bila kad starija ekipa, sa terase devetog sprata, baca klikere za grabiš. Oni pokvareni a mi naivni. Bace prvo par komada, pa dok se mi grabimo u potrazi za klikeroima po travi, oni za to vreme bace kesu punu vode i propisno nas okupaju. Hehe, ali ne bitno, vazno je bilo da dodjes do klikera.
Sve u svemu, moje odrastanje nikada ne bih mogao da zamislim bez klikera. I dan danas, bez klikera (samo onih u glavi) ne možes mnogo sto-sta, tako da>>>

UpOtReBi KlIkErE!!!